uglavnom nemam vremena ni sad da pišem. idem da skuvam bundeva-čorbu mojoj dragoj deci...onda će me više voleti kad bude nešto što vole. tako radim stalno. forsiram povrće..pa kad je nešto normalno-ja ispadam super mama. a oni misle da ja to radim zbog zdravlja. kako je dobro što su tako naivni i blesavi...ko bi rekao..a prave se važni i misle da su popili svu pamet sveta. sve prevrću očima na neke naše izjave...kao blam..a mi se namerno foliramo, da ih uverimo kako smo zaostali..a onda im radimo iza leđa......HI-HI-HI-HI
Vinsent i ne sanja da se ja krijem iza pola njegovih tajnih prijatelja na fejsu i da se samnom dopisuje. ali, dobro. Znate, zaljubio se pa ne vidi oko sebe ništa. Znate kako izgleda neki komad živine (ćurka, kokoška, ili ne daj bože tetreb) kad je u tim godinama...Kao Vinsent. Poluosmeh i gleda kroz tebe!! Ili se sumanuto cereka ili isteruje neku kosmičku pravdu, vičući dok mu ne poiskaču sve žile na vratu. Pozdrav sad, drugi put ću pisati o mom dragom prvencu-sinu nasledniku Živojinu koji sve nešto ne zna šta ga je snašlo, i sve sam ja nešto kao u pravu, a zavrće nas kako može i radi po svom. o tome sutra.......